Champagne

Šampanj ( Champagne ) je najsevernija vinska regija u istorijskoj provinciji na severoistoku Francuske. Ovaj region nalazi se 160 km istočno od Pariza. Sama regija Šampanja je brdovita i vrlo slikovita, ukrašena je brojnim, besprekorno uređeniam vinogradima.

Naziv ove regije francuzi duguju rimljanima, koji su prvi zasadili grožđe na ovim prostorima, i dali ime regionu Champagne, što znači “severna teritorija”

Najviše je poznata po proizvodnji penušavog vina koje nosi ime po ovom regionu.

Šampanjac ( Champagne ) je ime najpoznatijeg penušavog vina koje po zakonu mogu da nose samo penušava vina nastala tradicionalnom metodom od grožđa iz ovog regiona, i proizvedena u podrumima Šampanje po strogo definisanim pravilima. Nijedno drugo vino na svetu ne sme da se zove šampanjac, već samo penušavo vino.

U okviru regiona Šampanja nalezi se 5 vinogorja, od kojih su prva 3 najpoznatija

-               Cote des Blancs, gotovo isključivo posvećena sorti chardonnay.

-               Montagne de Reims, u kojoj se većinom uzgajaju sorte pinot meunier i pinot noir, dakle crvene sorte

-               Vallee de la Marne, sa preovlađujućom sortom pinot meunier

-               Cotes de Sezanne, pretezno zasađena sortom chardonnay

-               Aube ( Cote des Bar ), pretežno pinot noir

Gradovi Rems ( Reims ) i Eperne ( Epernay ) su trgovinski centri ovog regiona. Zbog svoje znamenitosti, svetske slave, ali I svoje raskošne lepote grad Rems je zajedno sa okolnim bajkovitim brežuljcima, vinogradima I vinskim podrumima na listi svetske baštine UNESCO. Poznat je po svojoj čuvenoj katedrali Notre-Dame de Reims u kojoj je krunisano 25 francuskih kraljeva. Rems je sedište najpoznatijih Šampanj kuća kao što su  Lanson, Bruno Paillard,Taittinger, G.H Mumm, Ruinart, Veuve Cllicquot, Barons de Rothschild, Louis Roederer, Krug, Charles Heidsieck i Jacquart.

Drugi najznačajniji grad u Šampanji je Eperne ( Epernay ) I nalazi se u vinogorju doline reke Marne. Najpoznatiji deo Epernea je svakako Avenija Šampanja ( Avenue de Champagne ). Ova avenija prostire se skoro jedan kilometer, a sa obe strane nalaze se neke od najpoznatijih šampanj kuća na svetu poput Moet&Chandon, Dom Perignon, Perrier-Jouet, Boizel, Gosset, Pol Roger i Mercier. Avenija Šampanja je UNESCO lokalitet svetske baštine.

Pored gore nabrojanih Šampanj kuća u Remsu I Eperneu, treba spomenuti I neke od najpoznatijih proizvođača najkvalitetnijih šampanjaca na svetu, koji se nalaze u drugim živopisnim mestašcima, a to su Philipponnat, Jacques Selosse, Egly Ouriet, Laurent Perrier.

 Rimljani su, osim naziva, ostavili još jedan veliki pečat u Šampanji, a to su monumetnalni hodnici ispod grada Remsa ukupne dužine od preko 220 kilometara. Naime, Rimljani su kopali hodnike kako bi došli do građevinskog materijala potrebnog za izgradnju utvrđenja oko grada. Ti nekadašnji hodnici, a današnji podrumi za čuvanje i odležavanje šampanjaca, kopani su u tlu koje je 100 % sastavljeno od krede. Takav jedinstven sastav tla potiče još iz vremena praistorije i praokeana koji je pokrivao sadašnju teritoriju Francuske. Naime, nakon povlačenja okeana ostaci velikog broja morskih organizama natalozili su se upravo na mestu današnje Šampanje i sigurno je da takav sastav zemljišta ima ogroman uticaj na mineralni ukus, arome i strukturu šampanjaca.

Vinska regija Šampanja prostire se na 34.300 hektara vinograda, što je utvrđeno zakonom još iz davne 1927g, na kojima svoje grožđe ima 4.600 malih poljoprivrednika, 140 zemljoradničkih zadruga ( cooperative ) i 340 Šampanj kuća. / Godišnja proizvodnja iznosi oko 300 miliona flaša, što je oko 10% ukupne svetske proizvodnje penušavih vina.Šampanjac se izvozi u 190 zemalja sveta.  / Tradicionalno, većina malih uzgajivača prodaje svoje grožđe velikim Šampanj kućama, koje čine 70% proizvodnje I 90% izvoza vina.

Tradicionalno, većina malih uzgajivača prodaje svoje grožđe velikim Šampanj kućama, koje čine 70% proizvodnje I 90% izvoza vina.

Šampanjac se proizvodi prirodnom fermentacijom kvasca u boci, prema strogim pravilima koja su propisana regulativom. Neka od osnovnih pravila su :

- ograničeni prinos grožđa po hektaru, gde komisija svake godine određuje, koja količina grožđa može maksimalno da se bere po jednom hektaru.

- najmanje 15 meseci skladištenje vina u bocama, pre puštanja na tržište.

- vađenje sokova strogo je ograničeno na 102 kg mošta iz 160 kg grožđa

- mogu da se koriste samo 3 odobrane sorte grožđa : chardonnay, pinot noir, pinot meunier.

Šampanjac po svom stilu može da bude :

-               Vintaž šampanjac ( Vintage Champagne ) – proizveden isključivo od grožđa uzgojenog u jednoj godini, proizvodi se samo u najboljim godinama.

-               No-Vintaž šampanjac ( Non-Vintage Champagne ) – većina šampanjaca koja se danas proizvodi su no-vintaž šampanci, koji se sastoje iz blenda više sorti grožđa iz različitih berbi.

-               Roze šampanjac ( Rose Champagne ) – šampanjac ružičaste boje, obično se proizvodi dodavanjem male količine crvenog vina pino noar u već pripremljenu mešavinu za šampanjac ili ostavljajući sok od crnog grožđa da neko vreme leži na svojoj pokožici, u kojoj se nalazi boja.

-               Luxury ( Prestige ) Cuvee – ovo je probrana berba, koristi se najkvalitetnije grožđe iz najboljih delova vinograda. Ovo su najprestižnija vina Šampanj kuća poput Lanson Gold Label, Salon, Dom Perignon Vintage, Philipponnat Clos des Goisses, Bruno Paillard Grand Cru Millesime, Pol Roger Winston Churchill.

Po sastavu grožđa šampanjac može da bude :

-               Cuvee ( Blend ) – obično mešavina sve tri dozvoljene sorte grožđa, a može u svom sastavu da ima i mešavinu dve sorte grožđa šardone i pino noar.

-               Blan de Blan ( Blanc de Blancs ) – označava šampanjac napravljen isklučivo od 100% sorte grožđa šardone.

-               Blan de Noar ( Blanc de Noirs ) – proizvodi se isključivo od crnog grožđa pino noar ( uglavnom ) I pino menije. Philipponnat Blanc de Noirs je vodeći primer.

Po procentu zaostalog šećera po 1 litru, odnosno po suvoći ili slatkosti, šampanjci se dele na :

Suva vina : Brut zero,Brut Nature, Extra Brut, Brut, Extra dry 

Polusuva vina : Sec, Demi sec

Slatka vina : Doux  

Od ukupne proizvodnje šampanjaca su

-               65,8% No Vintage Brut šampanci

-               11,8% Rose šampanci

-               16,2% Prestige Cuvee Brut šampanjci

-                 1,5% Vintage šampanjci

-                 4,7% Ostala vina

Nakon dugog zimskog sna u koji su utonuli ranim dolaskom zime, usnuli kvasci u vinu bude se sa dolaskom proleća, ali zarobljeni u bocama. Gladni i tek probudeni, bacaju se na svoj obrok, grožđani sećer, koga još uvek ima u bocama, i na taj nacin proizvode one male i razigrane mehurice u kojima uzivamo.

Nakon potpune fermentacije vina, u boci ostaju izumrle ćelije kvasca, koje prave talog u vinu.  Boce se okreću tako da vrat boce bude okrenut na dole, kako bi se sav talog tu skupio i onda se vrat boce zamrzava se na minus 27 C u rashladnoj tečnosti. Sediment u obliku zamznutog čepa se zatim pod pritiskom vina izbacuje, kada se boca otvori. Tom prilikom se smanji zapremina vina za količinu zamznutog sedimenta koji je izbačen iz flaše. Prilikom otvaranja boce dolazi do ktatkog I oštrog ulaska kiseonika u vino, kome se odmah dodaje liker napravljen od mešavine vina I grožđanog šećera, da bi se popunila praznina, koja je nastala kada smo izbacili zamrznuti sediment iz flaše. Taj liker zove se dosaž ( dosage ). Dosaž je poslednji korak pre stavljanja plutanog čepa. Ovaj postupak “likerisanja” vina naziva se degožman ( disgorgement ). Uloga dosaža u senzornom razvoju vina zavisi od stila šampanjca. Ako je vinar zadovoljan razvojem vina, dosaž će biti mešavina postojećeg vina, kao što je u boci I grožđanog šećera. Ako smatra da je potrebno dodatno oplemeniti vino, dosaž će napraviti sa “rezervnim vinom”. Nekoliko meseci pre degožmana, vinar isprobava različite dosaže, kako bi pronašao najbolju mešavinu likera koja će upotpuniti šampanjac, i tu leži tajna vrhunskih majstora.

Prema količini grožđanog šećera po litri vina u dosažu, šampanjci se dele na :

-               Brut zero ( non dosage, dosage zero )          0 g/l  

-               Brut nature                                              0  - 3  g/l  

-               Extra brut                                                0 -  6  g/l 

-               Brut                                                         0 - 12 g/l

-               Extra dry                                               12 - 17  g/l

-               Sec                                                       17 - 22  g/l

-               Demi sec                                               32 - 50 g/l

-               Doux                                            više od     50 g/l 

Kao i svaka velika vinska oblast, Šampanja je poznata po izvrsnim kulinarskim specijalitetima, pa se u brojnim malim restoranima moze uživati u vrhunski aranziranoj, kvalitetnoj i maštovito pripremljenoj hrani. I naravno, u svim velikim šampanjcima, a što je najvažnije, svi se služe i na času i to po krajnje fer cenama.

Šampanjac ne smete dugo da držite u frižideru, smetaju mu vibracije motora, ako kupite malu bocu morate odmah da je popijete jer ne sme dugo da stoji. Uvek se služi hladan, u visokim i izduženim čašama kako bi se mehurići što duže održali. Idealna temperatura je 6 do 8 stepeni, a boca se često pre otvaranja nalazi u kibli, posudi sa ledom i vodom, jer to čini da šampanjac možemo da otvorimo sa manje prskanja. Zato, prilikom otvaranja, bocu nagnite pod uglom od 45°, jednom rukom držite za čep, drugom lagano okrećite bocu, sve dok ne registrujete kratak zvuk i čujete prepoznatljiv šum. Čaše napunite do dve trećine... i slavlje može da počne.

Šampanjac treba proživeti, kažu enolozi, stručnjaci za vino, hedonisti, jer on nije samo piće, on je način života. Ne postoji ništa drugo što jače asocira na prefinjenost, otmenost, uživanje, lepotu, hedonizam... Uz penušave mehuriće koji lelujaju u elegantnoj, uskoj, visokoj čaši, simbolu glamura i luksuza, slave se rođenja, venčanja, godišnjice, važni trenuci, praznici... Šampanjskom penom proslavljaju se i pobede, a Napoleon je za šampanjac rekao: "Kada pobediš, zaslužio si ga! Kada izgubiš, potreban je!“

I zato, ne samo kad slavimo i radujemo se, nego svakog dana. Uživajte u iskricavim mehurićima, počevši od novogodišnje noći !